Travelogue of 2024

Ovo je za sve vas tamo. Tako je – svi vi! U današnjem svetu svi moramo malo da istražimo dušu, ako ni zbog čega drugog da bismo se na neko vreme sklonili od užurbanog života. Ponekad se čini da živimo prebrzo, umiremo još brže. To tako brzo prolazi, znate, iz godine u godinu, ovaj put koji imamo ovde, i uvek se pitam da li smo uradili dovoljno, sa svojim životima, našim partnerima i prijateljima, našim karijerama i konačno – za sebe. Dakle, da, ovo ide svima vama koji ovo čitate, ali možda za neke malo više nego za druge. Ako bih želeo da budem precizniji, evo jednog za sve vas koji radite svoje dane. Znaš to, zar ne? Ustanite, prođite kroz svoju jutarnju rutinu, idite na posao i onda – savladajte, postignite, neuspeh i uspejte, uzmite svoj novac i gubite se. Većina nas se tada vraća kući svojim porodicama što, češće nego ne, služi i kao ventil za oslobađanje od stresa i kao motivacija da nastavite da radite ono što radite. Nekih dana, naravno, to čak ni ne shvatite. Ponekad kod kuće to ne funkcioniše baš dobro. sve je to život. Naravno, svi bismo trebali imati svoje vreme za samoću, da. Ali šta da radimo sa tim? Reći ću ti šta radim. Prepuštam se svim vrstama raznih aktivnosti kao što su druženja sa omiljenim TV emisijama, igranje video igrica, povremene posete teretani i generalno se družim sa nekoliko drugara koje mi je ostalo pokušavajući da budu u korak sa mnom. O da, izvini, zaboravio sam da se predstavim. Ja sam veoma uspešna osoba na veoma visokoj poziciji u veoma važnoj kompaniji! Prava odrasla osoba, koja donosi odluke za odrasle, prisustvuje sastancima odraslih i troši svoj teško zarađeni novac za odrasle. Trebalo bi da radim od 9 do 5, ali naravno, previše sam ambiciozan da se ograničim na takve sate – želim više! I da, naravno, ovo dolazi iz plemenitog razloga, a to je da želim da obezbedim svoju porodicu, više od bilo čega drugog. Želim da moja deca imaju dobar život, dobro obrazovanje, lepe uspomene na odmor i očigledno im priuštim sve što mi je nedostajalo kada sam bio dete. Ovo nije ništa novo, pošto sam ja jedan od mnogih i kao i svi oni, radim to radeći najviše što mogu. Neću da lažem, najviše uživam u njemu, volim svoj posao, volim njegovu dinamiku, perspektivu i naravno sve druge beneficije koje dobijam – službeni automobil, sve plaćena putovanja u kompaniji, otmjeni hoteli i poslovne večere na mestima koja inače ne bih mogao da priuštim i tako dalje. Druga stvar koju volim su moje kolege, moj tim ili moja „poslovna porodica“ kako to ljudi obično nazivaju. Da budem iskren, uvek sam to mislio kao kliše, znate, kada vam šef to kaže na vašem prvom intervjuu za posao. Na neki način to je kliše (većina njih zapravo ne misli ono što govore), ali kada sam zaista počeo da razmišljam o tome i došao sam do poraznog zaključka – provodim više vremena sa ovim ljudima na dnevnoj bazi nego sa svojom porodicom! Da. Kao što sam rekao, tamo sam najmanje 10 sati dnevno, a onda još 4 sa svojom porodicom kada dođem kući. Takođe, baš kao u našim životima pre odraslog doba, ne možemo da biramo ko će biti naša porodica. A ako vam se iz bilo kog razloga neko ne sviđa ili uđete u svađu, pogodite šta? Videćete ih sutra ponovo, i morate nastaviti da ih viđate dok ne rešite svoje nesuglasice, ili neko ne ode. Baš kao porodica. Upravo iz tog razloga neki ljudi su jednog dana izmislili – Team Building! Ovde počinje moja priča, na jednom od ovih. Verovatno poznajete vežbe, pice žurke, kampovanje ili roštiljanje sa nekim zanimljivim igrama koje su osmišljene da okupe ljude na način da bolje sarađuju i formiraju vezu kolegijalnog jedinstva za poboljšanje performansi kada se vratimo na naše trkačke staze. Takođe, preko potreban odmor od svog posla koji smo radili do tog trenutka. Proslavite uspešnu godinu ili napravite planove za sledeću. Ovo se, naravno, razvijalo tokom godina, sa mnogo boljim lokacijama, zanimljivijim aktivnostima jer su kompanije prepoznale vrednost srećnih i motivisanih zaposlenih, barem neke više od drugih. Moja kompanija je jedna od „nekih“ pa sam se našao na jednom od ovih Team building putovanja, jednom od mnogih na kojima sam bio. Ili sam bar tako mislio. Balkan je bio određena regija za naš šestomesečni sastanak za pregled poslovanja i Team building. Ovo su sve informacije koje sam dobio kada sam dobio kartu za Podgoricu, Crna Gora. Sada, nisam siguran koliko znate o tome, ali evo kako Internet to definiše: „Balkan, poznat i kao Balkansko poluostrvo, je geografski region u jugoistočnoj Evropi koji je poznat po svojim raznolikim kulturama, bogatoj istoriji i zadivljujućim prirodnim pejzažima. Termin „Balkan“ se odnosi i na fizičku geografiju i na zemlje koje se nalaze u regionu. Reći da sam upoznat sa regionom Balkana bilo bi malo reći. Ako ništa drugo, ovo je jedan od regiona u kojima moja kompanija posluje i jedan od regiona koje nadgledam. Dakle, da, znam sva dobra mesta u celom Capi